Prema podacima OIV (Svetska organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo) svake godine se u svetu proizvede oko 4.500 miliona litara više vina nego što se proda. Mnogo od toga završi u sirćetu, a neki vinari ostavljaju vino da odležava nadajući se boljim danima, iako je trend ispijanja odležalih vina u padu, a trend potrošnje mladih, voćnih vina u porastu.
Uprkos tome, procena je da potražanja za organskim vinima samo u Evropi prevazilazi proizvodnju za 200 miliona litara godišnje, uz stalni rast potražnje!
Najveći uzgajivači organskog vinskog grožđa, Španija (100.000 hektara), Francuska (85.000 hektara) i Italija (70.100 hektara), uvoze organsko vino jer ne mogu da zadovolje tržište iz sopstvene proizvodnje.
Ukupna organska proizvodnja svih vrsta užurbano raste kako bi zadovoljila potražnju. Upravo su objavljeni podaci na BIOFAH u Nirnbergu: U 186 država sveta organska proizvodnja se odvija na 71,5 miliona hektara sa oko 2,8 miliona proizvođača, a vrednost organskih proizvoda je u 2019. godini dostigla 97 milijardi evra.
Izvan Evrope, potrošnja organskog vina u Australiji je porasla za čitavih 120% u poslednje četiri godine, a u SAD raste 20% godišnje.
U Srbiji su se do sada sertifikovanim organskim uzgojem vinskog grožđa bavila četiri mala proizvođača (Imperator, Plavinci, Francuska vinarija i gazdinstvo Vujić). Tu je još nekoliko vinarija koje nemaju sertifikat, poput Dukay-Sagmaister, McC, Todorović iz Ražnja, Maurer, Bikicki… U 2019. godini i neki veliki su prepoznali da bez organske proizvodnje nema budućnosti, pre svega ne u izvozu. Tako je vinarija Kovačević ušla u konverziju sa 50 ha, a tu su sa skromnijim površinama i Temet, Todorovići iz Knjaževca, a možda i Jović, Budimir i Janko.
Surova realnost je da najveći uvoznik vina u Evropi, Nemačka, u proseku plaća 1,90 evra za bocu konvencionalnog vina, a osam evra za bocu organskog! U Skandinavskim zemljama konvencionalno vino se praktično više i ne pije.
Da bi se održali na tržištu, čak i najpoznatije svetske vinarije, koje su decenijama organske ali se kao takve ne reklamiraju jer im to do sada nije bilo potrebno (Romane Conti, Chapoutier…) počele su da ističu svoj organski pedigre.
Mnogi domaći vinogradari se plaše da im vinogradi ne propadnu ako pređu u organsku proizvodnju. Treba samo da se prisete kako je deda radio vinograd, pre sistemika i insekticida, da bi shvatili da je strah neopravdan. Istina je, mora da se radi mnogo vrednije i pažljivije, jer bakar i sumpor imaju samo preventivno, a ne i kurativno dejstvo.
Bez obzira na poteškoće, vreme za konverziju je sada i svako odugovlačenje može da dovede do gubitka pristupa tržištu. Jer, konverzija traje tri berbe i tek četvrta se označava kao organska. Dodajte tu još godinu-dve dok vino ne bude spremno i na svetsko tržište ćete izbaciti svoj prvi organski proizvod tek 2026. godine.
Ako slučajno sve i propadne, nema veze, jer ovo konvencionalno koje sada pravite inače nećete imati kome da prodate!
Verzija ovog članka objavljena je na portalu vino.rs 14.02.2020.