Organska poljoprivreda
Organska proizvodnja je održivi sistem upravljanja koji se zasniva na sledećim načelima:
- poštovanje prirodnih sistema i ciklusa;
- održavanje i poboljšanje stanja zemljišta, vode i vazduha, zdravlja biljaka i životinja i ravnoteže između njih;
- odgovorno korišćenje energije i prirodnih resursa, kao što su voda, zemljište, organska materija i vazduh;
- proizvodnju postupcima koji ne štete životnoj sredini, zdravlju ljudi, biljnom zdravlju ili zdravlju i dobrobiti životinja;
- korišćenje mehaničke, a ne hemijske metode proizvodnje;
- isključuje upotrebu GMO;
- ograničenje upotrebe spoljašnjih inputa;
- poštovanje visokog nivoa dobrobiti životinja.
Kako mi to radimo u Plavincima
Bez hemije.
Zahvaljujući sortama vinove loze koje su otporne na bolesti i insekte, kao i prozračnosti krošnje, grožđe se uzgaja bez herbicida, pesticida i insekticida, a u većini godina čak i bez mikrobioloških preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Bez đubrenja.
Ne koriste se ni mineralna đubriva ni životinjski stajnjak. Dodaje se samo organski kompost biljnog porekla i preparati od divljih biljaka (kopriva, rastavić, i sl.), a pokošena zelena masa ostavlja se u mestu i ona u toku raspadanja obezbeđuje dovoljno hranjljivih materija.
Bez obrade tla.
Vinograd se ne ore, ne tanjira i ne frezira. U vinograd ulazi samo laki traktor, ne teži od konja. Zatravljen je zatečenim kulturama i jednom godišnje zasejan leguminozama i žitaricama koje se ručno kose.
A u vinariji?
U Plavincima beremo potpuno zrelo grožđe. Pošto u vinariji ne koristimo nikakva enološka sredstva, sve do flaširanja kada dodajemo malo sumpora, svaki grozd se pregleda i sve bobice koje nisu potpuno zdrave se uklanjaju.
Grožđe fermentiše u otvorenim kacama, na kvascu koji je stigao sa grožđem iz vinograda. Tako se obezbeđuje ekspresivnost godine i lokacije. Naša vina su zbog toga svake godine drugačija.
Kapu koja se formira pritiskamo ručno, i tako natapamo bobice kako bismo dobili što bogatiji ukus.
Vino odležava na talogu koji se povremeno meša. Talog istovremeno štiti vino i pomaže u obogaćivanju aroma i povećanju gustine.
Pretakanje se radi dva do tri puta, pri čemu se koristi suvi led (ugljen dioksid) da spreči oksidaciju. Zbog toga ne moramo da dodajemo vinobran (sumpor). Ovim postupkom se dobija skoro potpuno bistro vino, tako da nisu potrebna sredstva za bistrenje. Izuzetno, u nekim godinama kada je proteinska nestabilnost izuzetno velika, bistrimo belo i roze vino smanjenom količinom gline (bentonit).
Vina se ne filtriraju, tako da u flaši uvek ima mala količina taloga. On omogućava da vino nastavi da živi. U organskoj proizvodnji dozvoljeno je 0,15 g sumpora po litru vina, a naša vina tipično imaju između 0,002 i 0,003 g/l pa talog igra i ključnu ulogu u zaštiti vina.
Put ka CO2 neutralnosti
U toku 2019. godine pokrenuli smo projekat koji ima za cilj da Vinarija Plavinci postane neto neutralna u emitovanju štetnih gasova u atmosferu do 2025. godine. Ovaj ambiciozan cilj je ostvarljiv jer smo već daleko dogurali na tom putu.