Još početkom sedamdesetih godina prošlog veka rađeni su prvi eksperimenti sa hiperoksidacijom šire od belog grožđa. Podsticaj za ove eksperimente bio je zahtev vinopija za vinima sa manje sumpora i tražio se način da se u belim vinima izbegne oksidacija posle flaširanja. Pošlo se od pretpostavke da ako se proteini eliminišu iz šire enzimatskom oksidacijom […]
Tajna hiperoksidacije Read More »
Sedajući da napišem ovaj članak, kome je povod moje učešće na festivalu prirodnih vina u Malmeu u Švedskoj početkom avgusta, naleteh na intevju sa Endrujem Džefordom (Decanter). Čovek je savršeno izrazio moje mišljenje o prirodnim vinima: „Veliki problem sa mnogim ovakvim vinima leži u tome što manje intervencije ne znači isto što i izostanak bilo
Kome se carstvu prikloniti? Read More »
Nedavno sam naleteo na dva članka o naučnim istraživanjima na temu sumpora u vinu, čije rezultate bih da podelim sa vama. Prvo istraživanje uradila je Pariša Hou, direktorka kvaliteta grupacije Constelation koja je vlasnik mnogih poznatih vinskih brendova u Americi, u saradnji sa kolegama sa Kornel univerziteta iz Njujorka (American Journal of Enology and Viticulture
Male tajne sumpora Read More »
Često čujem od kolega da za izuzetan kvalitet grožđa i dobijanje vrhunskog vina treba ostaviti između 0,75kg do 1,5kg grožđa po čokotu, u zavisnosti koga pitate. Niko mi, međutim, kada odredi ovu količinu, ne kaže koliki im je čokot: da li se pruža 0,7 m ili 1,5 m, da li ima šest ili 16 rodnih
Idealna količina grožđa na čokotu Read More »
Radionica Prirodna vina Srbije na Wine Jam Terroirs 1.decembra, 2018. u hotelu Radisson u Beogradu pokazala je još jednom koliko se bogatstva krije iza tog nesrećnog naziva „prirodna vina“. Nesrećnog, jer je prirodni rezultat vrenja grožđa sirće – vino se može dobiti samo ljudskom intervencijom u tom procesu. Za razliku od organskog i biodinamičkog vina
Prirodna vina Srbije Read More »
Poslednjih mesec dana putovao sam u potrazi za dugom maceracijom. Naravno da sam prvo otišao kod najuticajnijih dugomaceraša u Brdima Slovenije i Italije. Ali tema ove priče je na sasvim drugom, neočekivanom mestu – Barolo! Barolo čine dva brda i dolina (u kojoj ne sme da se sadi grožđe). Crveno vino se pravi od nebiolo
Organska revolucija u Barolu Read More »
Pošto sam prošle godine konačno nabavio čiler, ove godine sam mogao da isprobam „magičnu“ metodu poboljšanja sortne arome u panoniji – stabulaciju! Panonia je takozvana tiolska sorta, baš kao i sovinjon, rajnski rizling, morava, tamjanika, traminac… Roze vina, posebno ona od merloa, takođe dobijaju bitno na aromatici ako se tokom uzgoja loze i prerade povećaju
Sovinjon beli, rajnski rizling, panonia, morava, tamjanika… ono što im je zajedničko je da karakterne sortne arome kod svih ovih sorti dolaze od isparljivih tiola (a svaki enolog će znati koje arome daju tioli 3MH, 3MHA i 4MMP). Metode za povećanje koncentracije tiola u vinu ovih sorti su predmet brojnih istraživanja, a svetske bio-kompanije su
Belo grožđe traži mušku ruku Read More »
U organskom vinogradarstvu sve je u sprečavanju pojave bolesti, pošto kurativna sredstva nisu dozvoljena. Jedna od najznačajnijih i najefikasnijih metoda sprečavanja pojave bolesti je prozračna krošnja. Uzgojne oblike koji omogućavaju prozračnu krošnju izmislili su konvencionalni vinogradari kako bi odložili napade plamenjače i pepelnice u vlažnim godinama. Pioniri su bili sa Novog Zelanda i iz Australije,
Svetska iskustva iz vinograda Read More »
Na sajam vina u Sofiji krenuo sam sa idejom da vidim šta se u Bugarskoj pravi od autohtonih sorti, po mogućstvu u organskoj proizvodnji. Ispostavilo se dosta toga. A mnogo šta je i jako dobro. Na sajmu su bila vina iz Bugarske, Rumunije, Srbije, Makedonije, Turske, Grčke i Crne Gore. Vinarija Via Vinera iz Karabunara
Bugarska autentična vina Read More »