Projekat za postizanje neto neutralne emisije štetnih gasova u atmosferu do 2025. godine
I faza do 2019
U periodu pre 2019. godine naša poljoprivredna praksa je već bila usmerena ka smanjivanju emisije štetnih gasova iz naše vinarije. Faktori koji su doprinosili ovakvom odnosu prema prirodi su:
Proizvodnja sa minimumom spoljnih inputa. Ne koriste se kupovni herbicidi, pesticidi, insekticidi, kao ni mineralna i stajska đubriva. Održavanje vinove loze u zdravom stanju se postiže razvojem prirodnog imuniteta i obezbeđivanjem biološke raznovrsnosti. Ušteda u inputima se odnosi na smanjenje emisije CO2 prilikom proizvodnje, transporta i primene ovih inputa. U slučaju stajskog đubriva ušteda se odnosi i na emitovanje gasova staklene bašte. Potrebna prihrana se obavlja zelenišnim đubrivom i biljnim preparatima koji se proizvode na samom imanju.
No-till (poljoprivreda bez oranja). Ne troši se energija na prevrtanje tla, koje je kao tehnika inače štetno i dovodi do uništavanja bioma u ključnim slojevima zemljišta. Zatečeno i sejano bilje se ostavlja da raste, a zatim kosi i ostavlja na tlu da truli (zelenišno đubrivo).
Povećanje upijanja CO2. U Plavincima više od 7% površina su izuzeti iz vinograda i tu je zasađeno drveće i šiblje koje delije kao upijač CO2.
Odgovorno korišćenje vode. Vinogradi Plavinci se ne navodnjavaju, a pranje se vrši pod visokim pritiskom što bitno smanjuje količinu potrošene vode. Za tehničku vodu se koriste kišnica i voda iz sopstvenog bunara. Pošto se prilikom pranja i proizvodnje ne koriste hemikalije, otpadna voda (u kojoj ima samo ostataka grožđa) se koristi za zalivanje povrtnjaka.
Odgovorno korišćenje energije. Grejanje i hlađenje prostorija, grejanje sanitarne vode i hlađenje vina vrši se uz pomoć geotermalne energije i toplotne pumpe. Zahvaljujući ovome, ušteda u odnosu na uobičajenu potrošnju za vinarije naše veličine je oko 6.000 kWh godišnje čime se štedi oko 1.400 kg CO2 godišnje. Takođe, za pogon ultra lakog traktora koristi se biodizel.
Bez enoloških sredstava u vinariji. Prilikom proizvodnje vina ne koriste se spoljni inputi. Vino se flašira u ultra lake flaše od recikliranog stakla. Ovo doprinosi smanjenju karbonskog otiska (nema emitovanja CO2 prilikom proizvodnje i transporta spoljnih inputa, a emitovanje CO2 prilikom transporta gotovih proizvoda je bitno smanjeno).
Cirkularni otpad. Sav otpad iz proizvodnje, kako u vinogradu tako i u vinariji, je biološkog porekla i vraća se u zemlju posle kompostiranja. Ovime se smanjuje emitovanje CO2 u transportu i preradi otpada van imanja.
II faza 2019 -2021
U periodu 2019-2021 izvršena su ulaganja koja su dalje doprinela smanjivanju emisije štetnih gasova.
Zamena opreme za obradu vinograda. Četrdeset godina stari, jednocilindrični traktor Tomo Vinkovič je zamenjen traktorom Solis 26, koji teži samo 700kg i ima visoko efikasni trocilindrični motor Euro 5, sa izduvnim filterima. Nabavljena je i visoko efikasna traktorska prskalica, pa se primena preparata proizvedenih na imanju sada sprovodi uz upotrebu znatno manje vode i goriva. Kosilica za proizvodnju zelenišnog đubriva, koja je radila na mešavini benzina i ulja, zamenjena je traktorskim priključkom.
Dopuna opreme u vinariji. Nabavljena je mala, visoko efikasna toplotna pumpa (čiler) specifično konstruisanja za hlađenje vina. Time je eliminisana potreba korišćenja glavne toplotne pumpe i hlađenje samih prostorija. Takođe su nabavljeni inoks tankovi sa plaštom za hlađenje, čime se efikasnost povećala u odnosu na imersiona tela za hlađenje koja su ranije korišćena. Ova promena je dovela do uštede od 2.000 kWh godišnje, odnosno emisije 466 kg CO2 godišnje.
Faza III 2022-2025
U periodu 2022-2025 planiraju se tri ključne aktivnosti.
Zamena glavne toplotne pumpe. Toplotna pumpa je iz 2009. godine i ima umnožak efikasnosti 3,5 (na svaki 1 kW potrošene električne energije daje 3,5 kW toplotne energije). Moderne toplotne pumpe imaju umnožak efikasnosti 5 do 7. Ovo bi dovelo do smanjenja sadašnje potrošnje za 3.000 kWh godišnje, odnosno smanjenja emisije od 700 kg CO2 godišnje.
Instalacija on-grid PV solarnih panela. Na osnovu istraživanja naučnika u 3.100 vinarija u Španiji (“Economic and Environmental Study of Wineries Powered by Grid-Connected Photovoltaic Systems in Spain”, 14.02.2017. naučni žurnal “Energies”), ispuštanje CO2 iz električe mreže je 330 g/kWh, dok se korišćenjem PV panela ispušta 37 g/kWh (sami PV paneli ne ispuštaju ništa, ali se računa CO2 ispušten prilikom njihove proizvodnje i dostave).
Uvidom u račune za struju vinarije Plavinci može se ustanoviti da je godišnja potrošnja električne energije iz mreže 14.000 kWh, odnosno da dolazi do ispuštanja 4.620 kg CO2. Smanjivanjem neto potrošnje iz mreže na 0 kWh, godišnje ispuštanje bi se svelo na 518 kg CO2.
Za ispunjenje ovog plana potrebno je instalirati 70m2 PV panela sa trofaznim mrežnim invertorom snage 12 kW. Ova snaga je uslovljena delimično nepovoljnom pozicijom krovnih površina (jugoistočnom umesto južnom orijentacijom, nagibom krova manjim od idealnog) kao i potrebom da se u vršnim mesecima zadovolji potrošnja od 1.500 kWh (avgust).
Osnivanje fonda za kupovinu CO2 kredita. I pored svih preduzetih mera može se očekivati da neto emisija štetnih gasova bude pozitivna. Počevši od 2023. godine 5% neto prihoda vinarije biće izdvajano na poseban račun sa koga će se kupovati CO2 krediti kako bi posle 2025. godine vinarija Plavinci postala potpuno CO2 neutralna.