Grocka na Dunavu

Bogatstvo sadržaja na 30 minuta od centra Beograda

 

Beogradska opština Grocka udaljena je od centra Beograda svega 25km i s razlogom u savremeno doba nosi nazive „Srpska Kalifornija“, „zelena“ i „voćna“. Grocka je omiljena destinacija nadomak Beograda za ljubitelje reke i prirode, vina i gastronomje, kulture i sporta.

Najstariji tragovi o postojanju naselja na teritoriji današnje opštine Grocka datiraju iz početka neolita (mlađeg kamenog doba). Rimljani su glavnu saobraćajnicu koja je povezivala Singidunum (Beograd) i Viminacijum(Kostolac), svoja dva, u to vreme velika grada Gornje Mezije, izgradili uz obale Dunava preko teritorije današnje Grocke.

Predlažemo vam da napravite celodnevni izlet u Grocku, naravno uz nezaobilaznu degustaciju naših vina.

Kako do Grocke

Ako krenete od zgrade Skupštine Srbije Bulevarom Kralja Aleksnadra na istok, i vozite pravo, stići ćete do Grocke. Ovo je i najkraći put do Grocke, ali, u zavisnosti od doba dana, može da bude najsporiji.

Brže vam je da krenete autoputem u pravcu Niša. Ako ste krenuli u Mali Dunav, ili na arheološko nalazište Belo brdo, izađite kod Bubanj potoka. Ako vam je prva destinacija naša vinarija, izađite na izlazu Vrčin. Precizna uputstva za dolazak kod nas možete pogledati ovde, ili ukucajte Vinarija Plavinci u Google Maps. Savetujemo vam da ne koristite Waze jer će vas vrteti u krug.

Sadržaji u blizini

Mali Dunav

Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju „Mali Dunav“ obuhvata vodenu botaničku baštu, mini-zoo vrt, Akvarijum s retkim ribljim vrstama, Alasku kolibu – muzej ribarstva, Ostrvo evolucije, i atraktivno Selo praistorijskog ribara – koje prikazuje život kraj reke u doba neolita (lepensku, starčevačku i vinčansku kulturu stanovanja). Prizore upotpunjuju zasadi, pčelinje košnice, ribnjaci, lokvanji, barske ptice, kornjače, i brižljivo negovan ambijent.

Kontakt: 011 80 65 877

Belo brdo - Vinča

Uz stručno vođenje kustosa Muzeja grada Beograda, arheologa Dragana Jankovića, izletnici će se upoznati sa nastankom prve evropske civilizacije sa sedištem u Vinči i zaštićenim lokalitetom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.  Arheološki lokalitet „Belo brdo“ svoje ime je dobio po svetloj boji lesne terase na kojoj se nalazi, na samoj desnoj obali Dunava. Vinča je jedan od najznačajnijih neolitskih lokaliteta, a  pronađeni ostaci predstavljaju najveću praistorijsku naseobinu u Srbiji  i prvu evropsku civilizaciju koja je trajala preko hiljadu godina. U nataloženim praslojevima nađeno je oruđe, posuđe i predmete svakodnevne namene, čuvene vinčanske antropomorfne i zoomorfne figurine, nakit i bezbroj drugih nalaza. Postoji mogućnost kupovine suvenira sa motivima vinčanskih figurina.

Kontakt: kustos Dragan Janković 060 50 05 187

Urban Cowboy

Konjički klub „Urban kauboj” u Grockoj je priča o dugogodišnjoj ljubavi i strasti prema konjima, koje stara gročanska familija Paunić gaji decenijama. Današnji Konjički klub porodice Paunić otvoren je za sve ljubitelje konjičkog sporta i jahanja. Sa svojih 10 do 12 konja i tri fijakera, rado je viđen učesnik na manifestacijama i svečanostima, ali se prvenstveno usmerio na vestern jahanje, uz obavezan odlazak u prirodu.

Kontakt: 061 17 46 317

Centar za kulturu

Rančićeva kuća, u kojoj je smešten Centar za kulturu opštine Grocka je lepotica narodnog neimarstva Grocke i Srbije koja beleži više od dva veka trajanja i oko četiri decenije kulturne namene, a svakom posetiocu daruje nezaboravnu atmosferu svog vanvremenskog sklada i spokoja. Ime je dobila po porodici Rančić kojoj je gotovo dva veka pripadala. Građena je od materijala sa podneblja krajem 18. i početkom 19. veka, bez ijednog eksera. Širokih streha, sa drvenim doksatom i krovom od ćeramide, dragocen je primerak očuvanog narodnog neimarstva. Kuća je zaštićena kao kulturno dobro od velikog značaja. U kući se održavaju umetničke izložbe, a u prostranoj bašti besplatni koncerti. Pogledajte njihov internet sajt za detalje.

Kontakt: 011 85 02 321. Kustos Zorica Atić 064 64 73 750

Mala oasa

Marina Oasa je sportsko rekreativni i hotelski kompleks na izlazu iz Grocke prema Smederevu, smešten na samoj obali Dunava.

Teniski tereni, plaža, marina, dva restorana, smeštaj u hotelu ili bungalovima.

Pogledajte njihovu Facebook stranu.

 

Restoran Vinogradi

Panorama po kojoj je restoran čuven obuhvata zasade vinograda po kojima nosi naziv, tok reke Dunav i pitome rečne ade, brežuljke i krovove Grocke, a pogled dopire do Pančeva i Fruške gore, smederevske tvrđave, vršačkih vinograda i rumunskih Karpata. Ostale su zabeležene reči kosmonauta Nila Amstronga kako je „odavde lepši pogled nego sa Meseca“. U staroj Jugoslaviji bio stecište umetničke elite i stranih delegacija, kao i scenografija za kultne serije i filmove sa doajenima domaće scene.

Rezervišite dosta vremena u napred: 011 42 42 800

 

Gročanska čaršija

Najstarije jezgro Grocke, takozvana Gročanska čaršija, ustanovljena je za nepokretno kulturno dobro kao prostorno kulturno-istorijska celina od velikog značaja za Republiku Srbiju. Van Gročanske čaršije kao celine i objekata unutar nje, u Grockoj je zaštićeno još sedam sačuvanih varoških kuća koje su proglašene za spomenik kulture.

Pogledajte nagrađivani dokumentarni film o Grockoj ovde.

Manastir Rajinovac

Prvo pisano pominjanje manastira kao „Sv. Rajko“ datira još iz 16. veka. Legenda kaže da je nekad davno u Begaljici služio momak po imenu Raja, koga su ubili i opljačkali gazdini sinovi. Da bi okajao grehe svoje dece, gazda je podigao malu drvenu crkvu – u narodu se govorilo da je crkvu podigao Rajin novac, te se ona otud i danas zove Rajinovac. Izvor kraj kojeg je Raja ubijen postoji i danas, i veruje se da ima isceliteljske moći. Manastir je nadaleko čuven i po ikoni Presvete Bogorodice Rajinovačke koja, kako se veruje, pomaže mnogima da dobiju potomstvo. Manastir je aktivan i u njemu žive monahinje.

Legat dr Aleksandra Kostića

Legat dr Aleksandra Kostića izložen je u galeriji biblioteke „Ilija Garašanin“ u Grockoj.  Stalna postavka obuhvata arheološke i paleontološke nalaze sa terena Grocke, uz lične predmete koji su poklon profesorovog sina Vojislava Vokija Kostića, poznatog kompozitora i gastronoma.

Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić (1893–1983) bio je jedan od osnivača, prvih profesora i dekan (1936–1939) Medicinskog fakulteta u Beogradu – osnivač Instituta za histologiju i embriologiju, Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta, i autor brojnih udžbenika. Francuski predsednik ga je 1940. godine odlikovao Legijom časti zbog doprinosa nauci.

Kontakt: Centar za kulturu Grocka 011 85 02 321