John Gladstones je već 50 godina ikona u svetu poljoprivredne nauke. Čuvena vinogradarska regija u Australiji Margaret River je osnovana na njegovu preporuku, a njegova knjiga „Viticulture and Environment“ iz 1992. godine je obavezno štivo na fakultetskim odsecima vinograrstva svuda u svetu. Sa njim se ne diskutuje, on se sluša.
Osnovna namera ove knjige je da postavi sistematski pristup merenju nakupljene toplote na određenoj lokaciji tokom sedam meseci sezone rasta i time predvidi optimalno vreme berbe za različite grupe sorti grožđa. Centralnu ulogu u određivanju vremena berbe igra razumevanje uticaja temperature na fenološki razvoj vinove loze. Za svaku pojedinačnu lokaciju moguće je izračunati količinu toplote koja utiče na fenološki razvoj loze, odnosno vreme cvetanja, bobičenja, šarka i berbe. Gladstones naziva ovu nakupljenu toplotu „biološki efektivne toplotne jedinice“ (biologically effective degree days), odnosno „Eº dani“
Grupe sorti su razvrstane i opisane u tabelama na osnovu empirijskih posmatranja iz celog sveta.
Za one koji u svojim vinogradima nemaju meteorološku stanicu, date su tabele sa odstupanjima u odnosu na najbližu meteorološku stanicu za koju postoje podaci. Kako bih se i sam uverio u ispravnost ovih tabela uporedio sam kalkulaciju dobijenu na osnovu podataka sa sopstvene meteorološke stanice i kalkulaciju korišćenjem podataka iz Radmilovca na koje sam primenio Gladstones tabele. I uverio sam se.
Gladstones metoda se razlikuje od uobičajenog merenja nakupljanja toplotnih jedinica (growing degree days) u otkriću da se maksimum fenološkog razvoja dostiže na temperaturi od 19ºC. U prva dva do tri meseca od buđenja loze srednje temperature, a posbno srednje noćne temperature, na većini lokacija su ispod 19ºC i to odlaže vreme cvetanja. Isto tako, na većini lokacija srednje temperature posle cvetanja su iznad 19ºC, pa na period između cvetanja i berbe ne utiču srednje temperature i on je uvek isti.
Druga novina u odnosu na dosadašnje gledanje je zaključak da su lokacije sa malim dnevnim temperaturnim razlikama najbolje za dobijanje kvalitetnog roda. Ove lokacije su ili na većim nadmorskim visinama ili pored većih vodenih masa. Osim zaštite od mraza i prevelike toplote, na ovim lokacijama je povećana vlaga, što usporava transpiraciju i nakupljanje šećera. Sporije nakupljanje šećera omogućava da ukus i tanini dođu do svoje pune zrelosti pri nižem ukupnom šećeru (alkoholu u vinu). Ovakve lokacije, zbog većih noćnih temperatura, omogućavaju da se respiracija i sinteza ukusa i tanina odvija i noću, što takođe doptinosi potpunijem sazrevanju uz manje nakupljenog šećera. Ovaj zaključak nije teoretski izveden, već dokazan empirijskim posmatranjem koje je veoma detaljno dokumentovano u knjizi.
Još jedan novi pogled odnosi se na ulogu korenovog sistema na kvalitet grožđa i karakter vina sa određene lokacije (teroar). Gladstones, ponovo zasnovano na empirijskim pomatranjima, tvrdi da je za vrhunski kvalitet vina i specifični izraz teroara potrebno da je korenov sistem veoma zreo, veoma dubok, sve do litosfere gde zemlja nastaje od kamena, a najbolje da je i u samom kamenu. Temperatura i vlaga kroz ceo profil zemljišta kontrolišu razvoj hormona u vrhovima korenja, koji kontrolišu razvoj lastara, lišća i bobica. Hormon giberelin se najviše proizvodi u vlažnom i hladnom zemljištu i njegovo produženo dejstvo dovodi do veoma dugačkih lastara sa velikim razmakom između okaca i velikim listovima, odnosno do bujne krošnje i slabih bobica. U uslovima prosušivanja i zagrevanja zemljišta hormon citokinin preovladava i dovodi do kraćih i debljih lastara, kraćih internodijuma i manjem broju kraćih zaperaka. Ovaj hormon poboljšava cvetanje kako u tekućoj, tako i u narednoj godini.
Nastavak otopljavanja i isušivanja zemlje odozgo u toku cvetanja i bobičenja dovodi do stresa na korenovom sistemu blizu površine i tera biljku da vodu vuče iz najdubljih slojeva gline i kamena. taj stres izaziva prestanak proizvodnje giberelina i citokinina, zaustavlja rast lastara i stimuliše stvaranje apscisinske kiseline koja podstiče sazrevanje. Gladstones daje idealne uslove zalivanja (kiša i navodnjavanje) za celu sezonu rasta i pojašnjava zbog čega u nekim slučajevima navodnjavanje ne može zameniti pravovremene padavine. Uloga korenja je takođe ključna u definisanju mineralnog profila vina dobijenog sa jedne lokacije (što je u osnovi karaktera jednog teroara).
Ovde bih stao, jer je knjiga povelika i u njoj ima još mnogo novih naučnih otkrića koja Gladstones veoma precizno pretvara u konkretnu metodologiju koja se može primeniti.
Jedan deo knjige se bavi klimatskim promenama na globalnom nivou. Bez da ulazim u detalje pomenuću samo da je Gladstones zaključio da če 21. vek biti vek grožđa i do sada neviđenog kvaliteta vina.
Toplo preporučujem ovu knjigu svima koji se ozbiljno bave vinogradarstvom. Knjiga se može nabaviti od izdavača http://www.wakefieldpress.com.au/product.php?productid=878