Često čujem od kolega da za izuzetan kvalitet grožđa i dobijanje vrhunskog vina treba ostaviti između 0,75kg do 1,5kg grožđa po čokotu, u zavisnosti koga pitate.
Niko mi, međutim, kada odredi ovu količinu, ne kaže koliki im je čokot: da li se pruža 0,7 m ili 1,5 m, da li ima šest ili 16 rodnih lastara. Ili, koliko imaju čokota po hektaru. Ako imaju 1 kg po čokotu i 4.000 čokota po hektaru onda je to 4t/ha; a ako imaju 6.000 čokota po hektaru, onda je to 6t/ha – zemljište je opterećeno za 50% više sa istim prinosom po čokotu. Možda oni i znaju ove podatke, ali bez njih recept im je kao oni iz starih kuvara: „Onda stavite u vruću rernu i pecite dok se ne ispeče“.
Oni u stvari pričaju o ravnoteži čokota, a to je već naučni pojam, dobro istražen i dugo primenjivan. Radi se o ravnoteži između vegetativnog (granje, lišće) i reproduktivnog (grozd) razvoja čokota. Ukoliko imate premalo grožđa za količinu granja i lišća čokot je prebujan. Zakloniće grozdove od sunca i usporiti njihovo sazrevanje. Ukoliko imate previše grožđa u odnosu na granje i lišće neće moći da se u dovoljnoj meri odvija fotosinteza i grožđe će ostati nezrelo.
Prvi indeks idealnog odnosa granja/lišća i grozdova razvio je Nelson Šaulis još 1966. godine, a posle njega se razvila čitava grana nauke koja samo ovo proučava.
Danas se najviše koristi takozvani Ravazov indeks, a to je odnos između težine ovogodišnjeg roda i težine lastara skinutih u zimskoj rezidbi naredne godine. Taj odnos treba da bude od pet do devet, u zavisnosti od sorte i uzgojnog oblika.
U praksi, obeležite 25 do 50 tipičnih čokota rasprostranjenih po celom vinogradu. Ukoliko je očigledno da su neki delovi parcele bujniji od drugih (prelazak na drugu vrstu tla, različito oceđivanje) tretirajte svaki takav deo parcele kao posebnu celinu.
Dan pred berbu uberite grožđe s obeleženih čokota i zabeležite težinu. Pre redovne zimske rezidbe orežite obeležene čokote i izmerite težinu. Podelite prošlogodišnju težinu iz berbe sa težinom orezanih lastara. Na osnovu tih rezultata možete razviti strategiju za zimsku rezidbu – da li treba da ostavite više ili manje rodnih okaca nego prošle godine, da li ćete regulisati prinos brojem rodnih okaca, ili ćete skidati grozdove posle cvetanja, ili ćete imati oštriju/blažu rezidbu na zeleno, ili ćete sve to kombinovati.
U zavisnosti od veličine i bujnosti vaših čokota možda ćete otkriti da kod vas treba ostaviti 0,5 kg grožđa po čokotu, a možda i 2 kg. Ove brojke jedino imaju smisla u odnosu na težinu iz zimske rezidbe.
Naučnici upozoravaju da je praksa drastičnog smanjivanja roda mimo ovih standarda pogubno za zdravlje čokota. Indeks ispod pet povećava šansu za razvoj bolesti, iscrpljuje zemljište, dovodi do rehuljavosti grozdova i slabi stablo, čime se smanjuje životni vek čokota.
U vinogradima Plavinci Ravazov indeks se meri od samog početka. Pošto mi imamo takozvanu podeljenu krošnju (uzgojni oblik Smart-Dyson) idealan indeks je u donjem delu skale, od 5,5 do 6,5. Moram priznati da nismo baš svake godine uspevali da se u njega uklopimo (ove godine 5,33), ali svake godine sve više učimo i sve preciznije orezujemo.
Ukoliko imate mali vinograd, možete već u ovogodišnjoj zimskoj rezidbi ustanoviti Ravazov index mereći ukupnu težinu orezanih lastara i uporediti ih sa ukupnom težinom ubranog grožđa 2018. godine.
Verzija ovog članla objavljena je na portalu vino.rs 09.03.2019.