Nedavno je održan onlajn seminar o organskom vinogradarstvu. Predavači su bili sa legendarnog Gazenhajm instituta koji se još od 1872. godine bavi proučavanjem uzgoja vinove loze.
Ali, iako je Ministarstvo poljoprivrede poslalo pozive vinarima, odziva nije bilo! Što je čudno, jer u Srbiji ima barem desetak vinara koji tvrde da se bave prirodnim uzgojem loze i još desetak njih koji su u sertifikovanoj organskoj proizvodnji ili u periodu konverzije!
Prof. Randolf Kauer nam je govorio o zaštiti. U Nemačkoj je već duže vremena upotreba čistog bakra ograničena na 3kg/ha godišnje (u EU 6kg/ha, ali nacionalni zakoni, ako su stroži, važe). Sa 8 do 10 prskanja godišnje to ispadne oko 300g/ha po jednom prskanju. Međutim, ne koristi se ista količina pri svakom prskanju.
U rano proleće, kod prvog i drugog prskanja doza može biti i 100g/ha, dok u kasnijim prskanjima u vreme šarka i zatvaranja bobica može ići i do 600g/ha, da bi se zatim ponovo smanjila. Vreme prskanja se određuje praćenjem razvoja plamenjače i najbolje je posle inkubacije, a pre sekundarne infekcije. U oglednim vinogradima Gazenhajma (36ha) ovako se uspešno radi već 20 godina.
Upotreba sumpora u Nemačkoj ograničena je na 5 kg/ha godišnje, a dodatni problem je što je kod njih karenca za sumpor određena na 54 dana. Razvoj pepelnice je direktno povezan sa temperaturom i najbrži je između 16ᴼC i 27ᴼC. To je otprilike u vreme kada lastar razvije tri do pet listova pa do zatvaranja bobica. Doza se u tom periodu postepeno povećava od 300g/ha do 1,5kg/ha, s tim što se i za prvo prskanje preporučuje veća doza.
Posle zatvaranja bobica za borbu protiv pepelnice koriste se kalijum ili natrijum bikarbonat sa dodatkom biljnog ulja (najbolje je citrusno ulje). Godišnja dozvoljena količina je 10kg/ha, a frekvencija prskanja ne zavisi od temperature već od padavina i pomnog praćenja intenziteta napada bolesti.
Drugo interesantno predavanje održao je Matijas Šidviler. Pokrio je tri teme: povećanje organske materije i održavanje povoljne strukture zemljišta, obezbeđivanje dovoljno hraniva biljci i obezbeđivanje staništa za korisne insekte. Pošto je upotreba azotnog đubriva u organskoj proizvodnji zabranjena, ishrana biljke postiže se povećanjem mikroorganizama koji oslobađaju azot zarobljen u zemljištu i sađenjem kultura koje uzimaju azot iz vazduha i pohranjuju ga u zemljištu.
Ovo se postiže zatravljivanjem vinograda pažljivo odabranom mešavinom biljaka i sistemom održavanja travnatog pokrivača.
U Gazenhajmu se najbolje pokazala mešavina nazvana Wolff, ali su moguće i druge mešavine u zavisnosti od podneblja. Kod nas je u toku ogled sa različitim mešavinama koji sprovodi prof. dr Zorica Ranković-Vasić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, pa ćemo za koju godinu imati i najpogodniju mešavinu za našu klimu, koja je dosta suvlja od one u Gazenhajmu.
Johana Diring nam je predstavila ogled započet 2006. godine gde se tri parcele, u četiri ponavljanja, obrađuju u konvencionalnom, organskom i biodinamičkom režimu. Ono što je za nas interesantno jeste da su u periodu od 2018. do 2020. godine, kada je kod njih bila suša i toplo vreme, čime su uslovi proizvodnje bili slični onima u Srbiji, organske i biodinamičke parcele dale isti prinos kao i konvencionalne (dok su u za njih normalnim godinama davale 17% manji rod). Takođe su merili prisustvo korisnih mikroorganizama u zemljištu, gde su organski i biodinamički vinogradi imali značajno veće prisustvo onih korisnih za ishranu biljke.
Ovo je bio jedan od najkorisnijih seminara o organskoj proizvodnji grožđa na kome sam bio, ali na žalost ovde nema mesta da vam detaljno prenesem tri sata predavanja.
Verzija ovog teksta objavljena je na portalu vino.rs 26.06.2021.