U organskom vinogradarstvu sve je u sprečavanju pojave bolesti, pošto kurativna sredstva nisu dozvoljena. Jedna od najznačajnijih i najefikasnijih metoda sprečavanja pojave bolesti je prozračna krošnja.
Uzgojne oblike koji omogućavaju prozračnu krošnju izmislili su konvencionalni vinogradari kako bi odložili napade plamenjače i pepelnice u vlažnim godinama. Pioniri su bili sa Novog Zelanda i iz Australije, gde su jako topla i jako vlažna leta česta.
Oni koji su primenili ove uzgojne oblike ubrzo su otkrili i druge prednosti ovakvih uzgojnih oblika. U oblasti Kunauara u Australiji, na primer, u vinariji Lindemans koja gaji 1.000 hektara vinove loze otkrili su da ne moraju da skidaju lišće na kabarne sovinjonu kako bi izložili grozdove suncu, a radno vreme za zelenu rezidbu smanjeno je sa 100 sati po hetaru na pet sati! Istovremeno, prinos se povećao za 20% bez gubitka kvaliteta.
Postoje mnogi uzgojni oblici s „podeljenim vezivanjem“ koji omogućavaju rastresitu krošnju. Najviše se koriste Lira, Skot-Henri i Smart-Dajson.
Svi ovi oblici zasnovani su na trajnim kordunicama gde se lastari vuku iz trajnih kondira, a ne na lukovima. Lastari sa svakog drugog kondira ne vezuju se za iste žice, već na alternativne koje su ili vertikalno ili horizontalno podelile krošnju.
Lira se koristi uglavnom na manjim posedima pošto nije pogodna za mašinsku obradu (zelenu rezidbu i berbu pre svega). Skot-Henri je izmišljen upravo radi mašinske obrade i bio je popularan sve dok se nije pojavio Smart-Dajson koji je daleko jednostavniji za rad.
Vinarija Cassegrain iz doline Hastings na istočnoj obali Australije primenila je eksperimentalno Skot-Henri uzgojni oblik još 1987. godine na 1,6 ha širaza. Dolina Hastings ima velikih problema sa botritisom, a 1990. godina bila je ekstremno vlažna i sa izuzetno jakim napadom bolesti. Te godine ovaj uzgojni oblik omogućio im je da beru dve nedelje kasnije od konkurencije i dobiju vrhunsko vino bez obzira na vremenske prilike te godine. Uz to, prinos im je bio 100% veći nego na istom širazu koji je ostao sa starim uzgojnim oblikom i bez gubitka kvaliteta.
Najviše zasluga za razumevanje značaja uzgojnih oblika sa podeljenom krošnjom pripada dr Ričardu Smartu, danas jednom od najpoznatijih svetskih vinogradara-konsultanata. On je kao šef razvoja u državnom institutu Ruakura na Novom Zelandu ispitivao razne verzije podeljenih krošnji od 1982. do 1989. godine i kao rezultat toga stvorio Smart-Dajson uzgojni oblik (Dajson je bio vinogradar u državi Njujork čiji je vinograd služio kao zamorče u prvoj primeni ovog uzgojnog oblika u proizvodnji).
Ja sam imao sreću da se u samom početku mog vinogradarskog obrazovanja susretnem s podeljenim krošnjama, tako da je u organskoj vinariji Plavinci Smart-Dajson primenjen od samog početka rada. Iskustva su mi izvanredna. Prilikom formiranja uzgojnog oblika (lastari se savijaju i vezuju za donju žicu posle kraja cvetanja) ima dosta rada, ali zato nema potrebe za skidanjem lišća, uklanjanjem zaperaka ili lačenjem lastara, pa je praktično sledeća operacija posle toga berba.
Radi očuvanja geografskog porekla s panonie moramo da skidamo deo grozdova svake godine da bismo ostali na ispod 8 t/ha, a najčešće skidamo na 6 t/ha. U sezoni 2015/2016 eksperimentalno smo ostavili dva reda bez skidanja grozdova i dobili rod od 11 t/ha. Rod je odvojeno fermentisan pod istim uslovima. Hemijska i senzorna provera nije ustanovila nikakvu razliku između dva vina.
Objavljeno na portalu vino.rs 21.06.2018.