Zelena rezidba je tema o kojoj se stalno raspravlja i svako malo izađe neka nova teorija šta valja i ne valja raditi. Za novopečenog vinogradara kao što sam ja utočište je u naučno sprovedenim eksperimentima, pod uslovom da razumem o čemu pričaju.
Tako sam nedavno naleteo na veoma interesantno (i lako razumljivo) starije naučno istraživanje o tome kako zelena rezidba utiče na količinu i kvalitet roda. Ceo članak možete pogledati ovde, a ja bih samo da prenesem zaključke:
- Pinciranje vrhova rodnih lastara u vreme cvetanja okreće smer kretanja hranjljivih materija od vrhova lastara ka cvetovima i direktno utiče na procenat oplodnje (smanjuje rehuljavost). Ovom tehnikom je, dakle, moguće povećati gustinu grozda kod rehuljavih sorti, a njenim izostankom kod sorti podložnih truleži smanjiti nabijenost grozda i pojavu te bolesti. (Gde pincirati: iz jednog nemačkog istraživanja, čiji link trenutno nemam, saznao sam da posle pinciranja na lastaru treba da ostane 11-13 listova).
- Prisustvo mladih listova u toku sazrevanja bobica bitno pozitivno utiče na brzinu sazrevanja i boju bobica, kao i skladištenje rezervi ugljenih hidrata u stablu za narednu godinu. Pošto se pinciranjem površina listova smanjuje za oko 40%, to se može nadoknaditi ostavljanjem zaperaka da se slobodno razvijaju, ili njihovim skraćivanjem iznad četvrtog lista na zaperku.
- Uklanjanje listova u zoni grozdova mesec dana posle cvetanja nije imalo pozitivan uticaj na ukupan rod ni parametre roda (šećer, kiseline, pH), ali je imalo negativan efekat na sadržaj suvih materija i antocijanine kože.
Još jedna interesantna stvar pomenuta u tekstu koja nije ušla u zaključke (jer to nije bila direktna tema istraživanja) je merenje optimalne veličine lastara i optimalnog broja rodnih okaca po čokotu. Vinova loza koja je u stanju harmonije (ekvilibrijumu) treba da ima lastare težine 30g-40g, a čokot treba da ima 28 rodnih okaca po kilogramu lastara skinutih za vreme zimske rezidbe sa tog čokota.