Korišćenje životinja za obavljanje poslova u vinogradu praktikuje se od vajkada. U Italiji su do 20. veka bili popularne bivolice koje su donosile i dodatnu vrednost jer se od njihovog mleka pravi prava mocarela. Povratak organskoj, a posebno biodinamičkoj poljoprivredi, polako vraća ove snažne i pitome životinje u vinograde.
Za istu svrhu Francuzi i Nemci su se opredeljivali za konje, pre svega zbog strmijih terena i užeg međurednog prostora. Osim za oranje, košenje i drljanje zemljišta, obe ove životinje su u vreme berbe vukle grožđe od vinograda do mesta prerade.
I u tim starim vinogradima trčkarali su između čokota kokoške, patke, guske, ovce i svinje, ali je namenska upotreba ovih životinja intenzivno počela tek u drugoj polovini 20. veka.Od Francuske do Australije velikim vinogradima slobodno se šetaju stotine gusaka i pataka. Iako drastično smanjuju potrebu za košenjem trave, njihov glavni zadatak je istrebljenje buba i puževa koji mogu da nanesu štetu vinovoj lozi. Kokoške se manje koriste jer mogu da potpuno ogole zemlju, pa moraju da se u velikim pokretnim kavezima svakoga dana premeštaju na drugu lokaciju.
Za održavanje travnjaka masovno se koriste ovce koje, kao i pernati pomagači, dodatno proizvode đubrivo. U Australiji i Amerikama koriste se sve moguće poznate rase čija je glavna namena proizvodnja mleka, mesa i vune, a besplatna hrana među čokotima samo povećava isplativost njihovog držanja.Mana korišćenja standardnih rasa ovaca je da se moraju ukloniti iz vinograda čim grožđe počne da zri inače će pojesti rod, pa ih uglavnom ne drže sami vinogradari već imaju saradnju s ovčarima iz susedstva.
Izuzetak su dve minijaturne rase koje mogu da ostanu na ispaši u vinogradu tokom cele godine. Radi se o engleskoj Olde English Babydoll Southdown i francuskoj Ušan (Ouessant). Ove ovčice su svega 45 cm visoke i ne predstavljaju opasnost za grožđe. Ušan su veoma popularne kod biodinamičkih proizvođača u Sloveniji i Hrvatskoj. Potiču s ostrva u kanalu Lamanš gde je klima surova i mogu se ostaviti napolju cele godine bez dodatne ishrane. U Australiji i na Novom Zelandu koriste se i minijaturne kunekune svinje. Ove svinje ne riljaju nego samo pasu, a daju i izvanredno delikatesno meso.
Za uništenje insekata i glodara koristi se čitav niz životinja. U Franscuskoj se masovno grade gnezda za šišmiše koji proždiru ogrmne količine vinogradarskih moljaca koji prenose sivu trulež. Na otvorenijim površinama podižu se stubovi sa kojih sokoli kreću u napad na čvorke i druge price koje obožavaju zrelo grožđe, kao i na miševe i ostale glodare. Podižu se i gnezda za sove koje noću istrebljuju glodare.
Što se glodara u vinariji tiče, tu su najznačajniji pomoćnici terijeri. Španci se kunu u svog andaluzijskog terijera, ali je šampion ipak američki pacovski terijer. Navodno je jedan od njih u nekoj štali na farmi u Ajovi za sedam sati pobio i doneo vlasniku 2.501 pacova!
Vinogradari prilagođavaju izbor pomoćnika u zavisnosti od lokalne faune i lokalnih štetočina na koje treba delovati. Tako vinarija Bodega Chacra u Patagoniji koristi armiju armadila koji proždiru posebnu vrstu autohtonih mrava koji uništavaju lozu. Problem je što takođe obožavaju zrelo grožđe, pa se kao i ovce moraju ukloniti iz vinograda kada počne zrenje.
Kod nas u Srbiji upotreba životinja na ovaj način još nije zaživela u vinogradima. Ali, sa povećanim brojem prijava velikih vinarija za konverziju u organsku proizvodnju možemo uskoro očekivati da i kod nas to postane uobičajen prizor.
Verzija ovog članka objavljena je na internet portalu vino.rs 03.01.2021.